Hitčina. Ali ne bilo kakav hit, nego onaj za sva vremena, koji se svima dopada, bez obzira na žanrovsku opredeljenost. Ona pesma koja se pevuši čim se čuje makar jedan njen fragment i koja prosto mami da bude zapevana pred ogledalom, pre svega radi provere kako izgleda kada tvoje usne sinhronizovano prate tu sjajnu melodiju, dok se čelo usled emocija blago namršti, jedna obrva podigne, a desnom rukom simulira nešto između držanja mikrofona i prislanjanja šake na srce.
- Ou aaaj, aj džast dajd in jor arms tunajt, it mastv bin samting ju s...
- (kuc-kuc) Srce, izlazi napolje već jednom, moram da serem!
Omiljena pesma!!! +++
I sve se to dogodilooo na putu za ludilooooo...
Daj da vidiš kad u meni đavo povileni
đavo povileni, đavo povileniiiii :)))
+
Kao što napisah, hitčina, bez obzira da li voliš, ili ne. I ja sam je zapevao pre neki dan, kada sam i skucao defku, a inače mi pesma nikada ne bi pala na pamet :)
Bolje rečeno pristojno, ali veoma, veoma retko. Više ima nečeg kao:ŠIBU RIBU DAJ RIBU RIBU DAJ EJ!Eh kad se samo setim.
Kako je to jedna dobra pesma! +