Neprimetne tete koje se svakodnevno šetkaju po svim školama...
Iz milošte dobile nadimak "tetkice"...
Prosečna tetkica nosi elegantni "radni mantil", ima kratku kosu i dotrajali mini val, mokasine iz 1984. godine, po džepovima gomilu papirića i nečije zagubljene, istrošene ili zaboravljene hemijske i grafitne olovke.
Kad se škola isprazni, kad đaci i profesori odu kući, tada one stupaju u akciju! Njihovo oružje su metla i đubravnik, kofa i zoger i poneka izanđala krpetina. Glavni protivnici su im prljavština i prašina. U tišini prazne škole začuje se samo na trenutak škripa klupe ili stolice koja strada pod naletom tetkice. Ujutru, kada škola ponovo oživi, i kad se đaci i profesori razmile po njoj, niko ni ne pomisli na to da se prethodne večeri baš u tim učionicama i hodnicima odigravala još jedna žestoka borba...
Kod mene u gimnaziji je bila jedna koja je zavrsila fakultet. Marksizam. Zivot je zaista surov...
Tačno toliko da je jezivo.
Jel' se sećate kakvi su nam hodnici u školama kada pada kiša?Treba neko sve to da počisti...
Marijana, ti mozes da uzmes bilo koju rec i da od nje napravis neverovatnu definiciju. Vr'. +
Kao i obično...odlično.:-)