Naši političari tvrde da je u našoj duši to da idemo k Zapadu, "jer ipak smo mi braća". Kao čist dokaz te razumne, slovesne, logične i nadasve samopodrazumevajuće tvrdnje može se navesti pesma Đure Jakšića koja nosi naslov "Jevropi" iz 1867. godine:
Jevropi
Tebi da pevam — tebi, tiranko!
A duh mi mori otrov i gnev;
Uvreda tvojih žaoci jetki
Potpaljuju mi plemenit spev.Milionima narodi pište,
Milion grudi prosipa krv —
Milionima pale kućište,
Milion ljudi gmiže kô crv.I milioni dolaze smerno
Jevropi gordoj na holi sud:
„Ne može više, raja ne može
Snositi jaram, mučiti trud!Tiran nas gazi, sramoti žene,
Useva naših otima plod.
Presudi, silna, da l’ živet može
U takvom igu nesrećni rod?...Izginućemo!..
„Pa izginite!“
Podsmeha tvoga gordi je zbor.
„I ginućemo, ginuti slavno
— Il’ mačem preseć Gordijev čvor!Izginućemo — ali slobodni,
Jer Srbin neće da bude rob!
Tamo daleko, na svetom groblju,
Potražićemo život il’ grob!“
