Reakcija sagovornika kada se treće lice ubaci u raspravu s činjenicama koje se kose sa njegovom izjavom.
- Stoko pijana, jedva sastavljamo kraj s krajem, a ti si dao dve dnevnice u kafanu!
- Pa tebi sam doneo deset, šta 'oćeš, jednom u dva meseca i ja malo da se opustim.
- A ja? Kad am se ja opustila, doterala i izašla negde, kad? Zato što ja svaki dinar koji zaradiš odvajam sa strane i štedim.
- Nemoj tako, mama. I ti dvaput mesečno daješ po petsto dinara za one farbe za kosu. Ima pravo i tata jednom da se opusti.
- Ti se ne mešaj dok pričaju stariji!
- Ahaaa, u pravu je mali. Ti svoje izdatke ne prijavljuješ, a meni zvocaš! Sad lepo da zasučeš rukave i u kuhinju, uprži neko mesište.
- Nema. Prekjuče si prodao tri kila komšinici, trebalo joj za slavu, ali ni pare nismo videli, jer ti je rekla da sačekaš da primi materijalnu pomoć.
- Ako uopšte i vidimo te pare, čuo sam tatu da je pominjao neku naturu.
- Ma je l' te pitao neko nešto, šta se ti mešaš, nemoj da skidam opasač!
- M'rš iskuće, džukelo jedna belosvetska! I ne diraj dete!
Lepo iskopano, mada mislim da je primer trebalo da se završi na kevinoj replici sinu:
Ono dalje je nekako veštački nakalamljeno. Naravno, plus, bez daljnjeg.
Dobra +