Heroj gradskog saobraćaja, koji ne ustaje kad uđu penzioneri, već nikada ne seda ne bi li drugima ostavio prazno mesto, čovek koji se stalno guzi uz ivicu šipke i ide ka sredini a ne ka vratima kad je autobus pun. Niko ne obraća pažnju na njega, ali na kraju krajeva svi su mu podsvesno zahvalni.
