Sedi u zadnjoj i samo zadnjoj klupi. Ne zadnja u sredini, već ona u ćošku učionice, najtamnija i često obasjana senkom. Boji se svakoga, pa je zato najpodobnije da svima bude iza leđa, kako se ne bi štrecao ako iza sebe oseti micanje. Sedi pogureno, šćućureno, i iz svoje sene rahitično gleda levo-desno, uplašenim pogledom, ocenjujući pri tom da li ga neko slučajno posmatra. Uvek gricka nešto i drobi po klupi, od raznih keksića pa do svojih noktiju. Gricka brzim pokretima vilice po principu otvorena-zatvorena, sa 3-5 pokreta iste u sekundi. Nikad se ne javlja, retko komunicira sa drugima, a iz stolice se izvlači samo ako ga prozovu na tablu. Neretko se iz njegovog pravca čuje grebuckanje nepoznatog porekla, koje zajedno sa neprestanim grickanjem ume jako da iritira čulo sluha.
Biće još poznatog, odlučio sam da napravim mali pregled klasičnih tipova učenika, ovo mi je prvenac zasad :)
Quaker, izvinjavam se nisam htela da ovo ispadne:"mali cas gramatike i ostalog o tome"Skontala sam da senka pada samo mi nije bilo jasno kako sija:)
То му дође више семантика. :)
А иде први-последњи, предњи-задњи, мада сад кењају како може задњи уместо последњи да се користи, али никако обрнуто.
Ми смо се у школи тукли за ту задњу клупу. :)
Ja i moja drugarica iz osnovne smo sedele u zadnjoj klupi i non-stop smo grickale suncokret i semenke.Jednom su nas cak i uhvatili.Pogledajte svi defkuvoluharice
bravo! nesto mi poznato...:))