Većina filmova koji se vrte po bioskopima i malim ekranima su snimljeni totalno šablonski, i obraćaju se određenoj ciljnoj grupi. Tek ponekad iskoči nešto drugačije, navodno novo i sveže, oko toga se dignu rasprave, velika prašina da bi se ispostavilo da je i taj film snimljen upravo zato, da izazove pozitivnu ili negativnu reakciju publike, i time dobije veliki publicitet.
Muški filmovi: Filmovi u kojima veliki broj ljudi umire za veoma kratko vreme.
Rambo, Komandos, Od sumraka do svitanja, Kill Bill...Ženski filmovi: Filmovi u kojima jedna osoba bolesna i umire polako, celom duzinom filma.
Jesen u Njujorku, Umreti mlad, Slatki novembar, Beležnica...Blok basteri: Fimovi koji privuku i muški i ženski deo populacije, koji, gle čuda, vole zajedno da idu u bioskope. To su filmovi u kojima umire veliki broj ljudi, a u centralnom zapletu je romantična priča koja završava hepi endom ili pogibijom jednog od glavnih aktera.
Ajvatar, Kitanik, Armagedoni-Hirošime-Perl Harburi i ostale katastrofe.Umetnički filmovi: To su filmovi o kojima svi pričaju a niko ih nije gledao.
Srpski film
Naravno, postoji gomila kul filmova, uglavnom starijih i reeeetko koji noviji ali mi je nešto došlo da definišem ove šablonce..možda pogreših sa naslovom...
E, Dzesika odlicno, stvarno je tako. Prednsot starih filmova je sto nikada nije bas sve otkriveno, uvek postoji neki misticni, ali prefinjeni (!) veo tajne oko glavne glumice i glumca... Bar su imali stila. +