Kao što je poznato, Titova sahrana je bila jedan od najvećih državničkih skupova tadašnjeg sveta. Sa izuzetkom američkog predsednika, u ime koga se pojavila veoma ostarela majka Džona Kenedija, Rouz, nije bilo ni jedne značajnije državničke njuške koja tog popodneva nije bila u Beogradu.
A kad su se povukli u zajedničku prostoriju, sigurno su o nečemu razgovarali, a da nije samo hrana. O čemu, ostaje samo da nagađamo, mada ono što se događalo kasnijih godina, daje neke sugestije.
8. maj 1980, uveče. Puna sala za večeru. Bezbednost u Beogradu na najvišem nivou. Novi predsednik predsedništva, Lazar Koliševski, otišao da donese piće za sve zvanice.
Leonid Brežnjev (lider SSSR-a): E, pa ljudi, drug Tito je umro, Marks da mu dušu prosti. Nego, vreme je za ostavinsku raspravu. Šta ćemo sa ovom njegovom Jugoslavijom?
Margaret Tačer (britanska premijerka): Ja bih to terala u majčinu. Mnogo su počeli da smaraju sa tom svojom nesvrstanošću. To nije dobro za biznis.
Brežnjev: Slažem se, drugarice Tačer. Ali, neka ne bude to odmah, već za desetak godina, da se ovi njegovi vlasi ne sete...
Tačerka: Ma ko me to šutira ispod stola... Sadame, ti si!?
Sadam Husein (predsednik Iraka): Da, ja sam. Ne mogu da dozvolim da tako pričate o zemlji čoveka kome ste došli na sahranu. Pritom mi je obećao neku silnu vojnu tehniku. Ima da vam dignem cene nafte 200% i još da upadnem u Kuvajt.
Tačer: Probaj, Laki! Ako bilo šta od toga uradiš, tog tvog Iraka ima da nema. Mi i Amerikanci ćemo vam pokazati, jel` tako, gospođo Kenedi?
Rouz Kenedi: Da, da, gospođo Tačer, veoma ukusno. Kako oni to zovu, sarme? Moraću da pitam gospođu Jovanku za recept.
Tačer: Nego, Rusi. Vi da izađete iz tog Avganistana, da vas Amerikanci ne bi terali odatle. Ovaj njihov novi predsednik, Regan, to je moja škola, on samo oštro nastupa, kad vas uhvati, propašće svet, ali ćete izaći. Jel` tako, gospođo Kenedi?
Rouz Kenedi: Jeste, i ova njihova šopska salata kida.
Brežnjev: Ma mi bismo, nego samo da pronađemo tamo nekog klinca, Osama se zove, pokrao nam sve Kalašnjikove iz nekog magacina u Sibiru i preti da će Tupoljevim da se zabije u Kremlj.
Tačer: E, svašta. Pa nije valjda taj klinac razlog za rat?
Brežnjev: Ma ko ste vi da mi pričate o ratu? Mi vas nismo smarali za Vijetnam...
Zapravo, samo su vam nesvrstani, pa i Tile i zamerali za ono što ste radili tamo.(Koliševski ulazi sa pićem)
Brežnjev: O, Lazare! Hvala, hvala! Meni votka! Evo, baš pričamo kako je drug Tito bio dobar čovek...
