Spisatelj, tačnije poeta, kome nadahnuće dolazi u trenucima kad mu isparenja sopstvenog fekalnog istovara izazivaju promene u funkcionisanju nervnog sistema, naravno, isključivo u odgovarajućim prostorijama, pogodnim za takav stvaralački poduhvat.
Postoje dva pravca ove toaletne umetnosti, seresansa i piškoko. Glavna razlika između njih je u obimu dela. Dok kod prvog obim dela može biti pozamašan, drugi odlikuje sažetost (ima sličnosti sa haiku poezijom), zahvaljujući ograničenosti vremena tokom koga je umetnik izložen delovanju isparenja produkta malonuždenja. Kod prvog je izloženost delovanju produkta velikonuždenja praktično neograničena, samim tim je i obim dela praktično neograničen, mada je obično potrebno petnaest do trideset minuta.
O humanosti, ostavi me samoga
pred čeljustima keramičke zveri,
dok u mukama isteravah nečastivosti,
u znoju, na stražnje dveri.
Odlična pesmica u primeru. Jel postoji već, ili si je u trenutku nadahnuća sam smislio?
+++
O, blesavosti... ti ustaljena karakteristika mladosti moje!
:+)