Male pokretne kuće straha stacionirane na muzičkim festivalima i ostalim aktivnostima na otvorenom prostoru, namenjene za jednu posetu po čoveku u isto vreme. Posete se sastoje iz toga što ulaziš samo ako nemaš kud, u mraku skidaš gaće i moliš boga da te nešto ne zaskoči, a po završetku sesije izlećeš glavom bez obzira. Kad se napokon nađeš ponovo na sigurnom vazduh je nekako lepši, muzika više nije preglasna ali paranoja da nikada nećeš izaći odande ostaje ti pod kožom sve do naredne posete.
Što se desi u Toi Toi, ostaje u Toi Toi.
