To je onaj momenat kada te ponese neki čudan osećaj da uradiš nešto krajnje glupo i nepromišljeno. Ono, u jednom trenutku ti lete slike pred očima...da li sjebati sve što si gradio do sad? Pa, možda ako srušiš taj tvoj most što te povezuje sa svetom naučiš da plivaš..a opet ako srušiš taj most, možda nema povratka i udavićeš se. Uglavnom, kiša je kriva za sve!
Kajaćeš se kako god da odlučiš. Milina jedna. Jebeš odluku, jebeš mozak, jebeš sve! Uzmi i radi šta 'oćeš. Kud te odvuče osećaj. Tako je najbolje. Dakle, odlučio sam da više nikada ne odlučujem. I baš mi je lepo. Od razmišljanja boli glava.
