Tri-četri punije gospođe koje se nađu u prijatnom razgovoru baš na trotoaru, tako da ih morate zaobilaziti i moliti da se sklone. A često se morate i vratiti kući, jer neće da se skloni jebeni tromb. Odvratno.
JA: More, debela, razmakni to salo, žurim!
DEBELA: Mama ti ja debela, majmune!
JA: Ajde trombe, uvuci taj stomak. Da prođem.
Ono malo parčence kokaniđe koje ostane zalepljeno u nosu i otpadne tek posle nekoliko minuta kada se ušmrče jako vazduh, pa uleti pravo u grlo, ostavljajući za sobom ukus one gotivne gorčine koju svi ljubitelji beline obožavaju.
- Matori jel krećemo?
- Idemo brate. Čekaj. Čekaaaj. Čekaaaaaj.
- Šta je brate?
- Pomera mi se tromb. ŠMRRR! TO! Au al je dobro.
- Moj je još miran. Samo čekam kada će da me počasti.
Penzioner u bilo kom redu.
Nezvan i nepoželjan gost koji zaglavi do fajronta ili ako se otkrije na vreme, dok ga hirurški ne odstrane.
Ono ili onaj što nam definitivno ne treba u životu, kući, dvorištu i konkretno radijusu od hiljadu kilometara, ali ako odluči da pođe svojim putem najebasmo.
-Ali dragi, on tako smrdi! Popio ti je celu flašu što si doneo iz sela, znaš da je deda Milinko umro i da ti je rekao da tu čuvaš za naše venčanje!
-Samo neka pije, neka mi popije sve po kući ako hoće, ali isteraš li ga napolje ti ćeš da juriš žirant, jebalo te venčanje.
