Ono malo parčence kokaniđe koje ostane zalepljeno u nosu i otpadne tek posle nekoliko minuta kada se ušmrče jako vazduh, pa uleti pravo u grlo, ostavljajući za sobom ukus one gotivne gorčine koju svi ljubitelji beline obožavaju.
- Matori jel krećemo?
- Idemo brate. Čekaj. Čekaaaj. Čekaaaaaj.
- Šta je brate?
- Pomera mi se tromb. ŠMRRR! TO! Au al je dobro.
- Moj je još miran. Samo čekam kada će da me počasti.
Још ако је аристократско бело... +++