Ljudi koji su večito izgubljeni i koji nikada ne znaju gde se nalaze. Prepoznaju se po fotoaparatu oko vrata i divljenju svemu potpuno običnom što ih okružuje. Ako se nalaze u automobilu još ih je lakše prepoznati jer su im automobili uvek besni.
Ravnica ko' vojvođanska, jedan jedini autoput.Ja sa rukama u džepovima kad ono staje crna mečka, iz auto proviruje starija gospođa sa šeširom i pita me:
-Vič iz d vej tu d manasteri Rača?
Ja je gledam ko tele u šarena vrata i pomislim u sebi da li je ona normalna jer postoji jedan jedini pravac nit' može levo nit' desno, u tom trenutku ona shvati koliko debilozno pitanje me pita i samo mi kaže:
-tenk ju!
I nestade u noć...
