Фудбалер који наступа за своје село на летњим фудбалским турнирима, који су иначе класичан окршај дулумаша. Село бира екипу по систему "ко пребаци цркву, играће". Наравно узима се црква као највиша грађевина у селу. Из овога се већ види да је фудбалски интелект у одабиру турнирџија у другом плану. Битнији су други атрибути. Тачније атрибут, снага. Фудбалски интелект му је праволинијски, зна за једно правило, лопта мора у гол. Шутира као Карлос из пичке лепе материне без обзира да ли лопта иде у гол или у главу детета које је ту дошло да поједе сладолед. Не обраћа пажњу на противничке играче, са већином њих је у свађи због међа на њивама, мора га поткачити кад судија не гледа а добро се зна колико су судије на тим турнирима толерантни (свирај пенал и сакупљаћеш зубе поломљеним прстима). Није он ту због свог села а ни због риба. Боли њега курац и за једно и за друго. Он је ту да би био он, да да себи одашка. Да буде ЗВЕЗДА.