Demo verzija mazohizma. Znatno uvećava prag tolerancije ka sopstvenom smradu, i vonju drugih. Sama pomisao na 'ladne pločice izaziva paniku i kod najhrabrijih i najodvažnijih ljudi. Podstiče osobu koja se nalazi u nezavidnoj situaciji na razna odricanja. A bilo koja vrsta primoravanja na strašni čin, povećavaju bazu izgovora kako bi se isti izbeg'o.
- Ćao, dragi, šta radiš?
- Evo pržim oči o monitor, subota je, šta oceš da radim - da gledam repize Oguza sa tobom?!
- Hmm... Ej, ja ću malo da otvorim prozor u ovoj sobi!
- ’si luda žena, pa napolju je minus tri’es! Šta želiš da ja i komp izdelimo po antifriz?
- Otvaram prozor, i ti dobro znaš žašto to radim.
- Aman šta oćeš? Pa juče sam se tuširao.
- Da juče pre posla, pa si posle posla otiš’o sa drugarima na fudbal u onoj zagušljivoj balon sali, a onda ste svi kolektivno odatle odjurili na momačko veče, u onom vonjavom lokalu.
- Je l’ ti primećuješ da ovi ne greju uopšte, em me deru, em sad treba da se razbolim.
- Ajde sredi se bar za većeras...
- Slušaj, nije lepo da mi daješ lažnu nadu... ako uopšte mislimo na isto?
- O čemu ti razmišljaš?! Htela sam da ti kažem da se središ jer večeras idemo kod moje mame, zvala nas je još prošle nedelje!
- ODLIČNO!
- Šta ti imaš protiv moje mame? Šta si hteo da kažeš tim povikom ODLIČNO?!
- Odlično je to što sad imam dva razloga da ne idem pod vodu.
