Iliti govno kog se ne mo's kutarisati, cisto da ne bude zabune. Pocetak je isti kao i uvijek, nevina zrtva odlazi u WC i ne pomisljajuci sta je ceka... A ceka je nemilosrdna borba, zastrasujuca (a nekad i krvava).
Narednih pola sata, a nekad i duze provedete proklinjuci sve atome cokolade i slicnih namirnica koje ste ikad stavili u usta... Iz WC-a se vracate kao sa bojista, iznureni, nikakvi i prilicno razocarani u cudne podvale svakidasnjice.
Prica mi tako drugarica: "Natezem se ja, a ono na pola, ni tamo ni ovamo. A onda pomislim: Boze, presjeci ga ili mene presjeci"
