Misao koja je Jablanu prošla kroz glavu pošto je pojeo nekoliko snopova zobi u koje je Lujo vješto, čobanski, umiksao živa jaja.
"Ispod vrata Rudonjina šiknu veliki mlaz krvi. Lujo zadoliga. Jablan stoji ponosito na mejdanu i riče, a planinski vrhunci silno – silno odjekuju."
