Prijava
   

U sred srede

Pravo u centar. Nemoš bolje. Tačno u metu. Sreda u podne.

Ova kovanica, inače, ne postoji.

- Znaš, ne postoji imenica "sred"...
- Ok :(
--------------------------------------------------
- Usresredi pogled usred najšireg dela ove bejzbolke, jer ću da te njome nasred centra Munzea zveknem posred nosa usred srede.
- Nemoj, skoro sve si lepo rekao!

Komentari

Komentar zaokružio definiciju ipak :D

Štae danas posredi? Mžd i ja napišem štogođ poponedelji

По среди је увек четвртак.

У дворима сербског велможе из неког од једноцифрених векова, промаклог повесничкој знатижељи (као што је, уосталом, званичној немачкарској историографији промакло 99% српских личности и прикљученија пре Стефана Немање):
Верна љуба: Прцославе, господару мој и војине, наше мужеско чадо је довољно стасало, приспеде час именом да га именујемо. Ево, пред двором је и твој љубљени брат по завету Бран са свитом својом, жељно чека да као прејемник изнесе нашег отрока пред волхва, да га посветимо Перуну, Сварогу, Стрибогу, Дајбогу, Велесу, Свјатовиду, Триглаву, Ђевђелији...
Велможа Прцослав Доколеновић: Ахм, значи дошо Бран? Јбг оде пушница и све што сам наловио за ову зиму... Добро, заповеди да га пусте. Него, љубовце моја, како ти мниш да овог нашег младенца ми именујемо?
ВЉ: Неам појима, о војине мој. Имаш ли ти неки благословестан наум?
ВПД: Хмм... Кад се он оно, беше, родио?
ВЉ: Двадесет и седмога шумобрста, лета... Е сад, по ком ћеш календару? Направише нам ови Ромејци хронографску збрку само тако...
ВПД: Ма не питам то! Ког дана у недели се родио? Је л' у штвртак?
ВЉ: Та не, господару мој, лицем на среду!
ВПД: Онда је све устројено: именован ће бити Сред!
(утом приходи заветник Бран, који, већ поднапит, умало није пао са покретног моста у опкоп пун изгладнелих аждера)
ЗБ: Ка... ако ће...
ВЉ (не констатујући Брана, одушевљено): Сред?! Oh, yeah!
ЗБ: ...ћемо именов... Средоје?! Па, немате никогже таквога у роду и отечеству... Ал' добро, кад тако оћете... Него, кол'ко наплаћује овај ваш жрец овде? Онај код мене... хик.. дере...
Константин Копрофагит, De Servis illustribus:
"Средоје Прцославић (6??-6??) (осим ако није у 9. веку): српски велможа непознате титуле и још непознатије јурисдикције. Син Прцослава Паламаревића (Доколеновића?), прозваног "Браноубица".
Прцослав (прерачунавајући се на путу до жреца): Чек мало... Кој ће ми мој овај прејемник, кад ми још нисмо ушли у Хришћанску унију (а тешко и да ћемо бар још 150-200 година)? Бране! Еј, Бране! Придидер, побро, вамо у крај, да ти нешто растолкујем...

Ja, Omniglot.

Hehe, šta sve iz rasprave ume diziđe...

El vidiš ti to? Inače, dobra ti je ona definicija gde smo raspravljali, ne sećam se da li sam to rekao :)

Идаљесматрамдајеодвојенописањенепотребноидабиубудућетребалидапишемопоовомправилу: Једнамисаоједнареч. Такобисебројнеписменихсмањио. Такођепотребнојескрозизбацитизарезеилизапетејерсамозбуњујупоштенсвет.

Nisi al naviko sam tako:)

Посвећено овдашњим полемичарима које изузетно уважавам, сву двојицу. Наравно, и ове што досољавају. Будите со овом форуму, не дајте му да обљутави.

Кајзене, рашири простор за коментаре, појели су ми делове мисли.

Frajkor, uvažavanje je obostrano.