Idealna optužnica kojoj odbrana teži kada zna da je optuženi kriv.
Tužilac: „Ubistvo iz nehata? Dvadeset i četiri uboda u srce, i vi to zovete ubistvom iz nehata??“
Branilac: „Ali, sudijo, uplašio se, to je bio čist nagon za održanjem...“
Optuženi: „Da, još se koprcao, valjda nisam zabio gde treba...“
Branilac: „Molim da se prethodno izbriše iz zapisnika.“
Kada nema umišljaja ni nehata, nema subjektivne odgovornosti, onda nema ni krivičnog prekršaja... Minusčina kao vrata. Nekad mi se sviđao ovaj autor.
Bukajlija, minus je sasvim ok, samo nemoj da mi glumiš dobrotu - ovaj autor ti se nikad nije sviđao i ovaj autor pamti ono vređanje.
Lele, bre, kako mi se nisi sviđala, pa super mi definicije koje si pisala, skoro sam ti pohvalio ,,pljuvačinu", ,,lažno predstavljanje" je izvanredno, a o ,,kad ćeš da se udaš" da i ne govorim. A za kikicu se ne sramim, jer stvarno nismo došli da se traumiramo, pošto ima nekih koji se oneraspolože kad pročitaju bilo šta vezano za tuđu nesreću. Sve najbolje.
I tako se on sudija saplete i nabode mi se na čakiju. I tako šest puta. :)