Imena koja se jednoj generaciji dece daju u masovnim brojkama, sve dok neko ne kaže: "Pa majke mu ga, smarate više sa tim, ne može da se popamti ko je ko, daj nešto novo", onda se izaberu nova, i tako sve u krug.
Isto i imena koja zbunjuju ljude, a najčešće roditelje dece koja za drugare imaju 15 Milana, 17 Igora i 48 Jelena. (inače retko slušaju i pamte s kim deca provode vreme, niti slušaju šta deca rade).
- Odo ja, do Milana, a posle idem u Kajmokac, ne znam kad ću da se vratim.
- S kojim Milanom? S ovim iz odeljenja, s teča Acinim ili sa ovim iz Šumaher familije?
- Ne, bre, Milan, bre, krečili smo juče kod nas.
-------------------------------------------
- Daj mi flaše, idem do Jelene.
- Kojoj bre Jeleni, kakve flaše, jesi lud, koja ti je sad pa ta, jel to ona plava ili ona kutlava, niska?
- Do prodavnice bre idem , ostali smo dužni pet flaša, bre!
-------------------------------------------
- Eto, mrtav sam umoran, ne znam kako bi ga završio da nije došo Igor da mi pomogne.
- Koji Igor? Onaj iz donje mahale ili onaj iz Zaječara?
- E, kevo luda si ko Bakster Stokman. Pa, Igor bre, sin tvog devera, neće valjda onaj iz Zaječara da uvati bus u 10 i 10, presedne u Nišu, onda uvati onaj u pola 3 i dođe ovde da mi pomogne drva da icepam.
Plus.
Doduše, jedno vreme sam sve muške zvao Džoni. Mnogo lakše se popamte sva ta imena...