Do pre nekih 40-50 godina standardna pojava kod nas, u nekim zemljama i dan danas ustaljena praksa. Često su se mladoženja i mlada upoznavali na sam dan venčanja, međutim fenomen tih brakova je što su bili izuzetno čvrsti, i gotovo da nije bilo razvoda za razliku od današnjih brakova (ma za sve je kriv “Seks i grad” i zapadna kultura). Neki od razloga su možda i to što ljubav dođe i prođe, osoba u 20 godina ne zna ništa, sami roditelji ne žele ništa loše svom detetu, a iskusniji su i znaju bolje da odaberu.
-Dobar dan prijatelju, sedi, ženo daj rakiju
-Vidi prijatelju, ja bih da odma pređemo na stvar, moj Stanimir ima 20 godina, zreo je za ženidbu, a tvoja Milka napunila 17 godina, zrela za udaju, svi kažu da je dobra i vredna, ti znaš da je naša kuća poštena, koliko imanje imamo…
-Slažem se prijatelju, to sve stoji, ja oću nju da dam, al mora da se dogovorimo mi, šta ko daje.
-Evo, ja spremam celu svadbu, i deca imaju celu kuću sređenu za njih. A red je da ti daš neki miraz, recimo onu njivu od 60 ari, onaj zabran dole od 40 ari i dve krave muzare, ipak udaješ ćerku, nemo se brukaš…
-Ih prijatelju, pa ne udajem je ja za ministra, ja dajem livadu od 50 ari i junicu, jel može?
-Ajde prijatelju, da ne kvarimo deci sreću, daj ruku.
-Ajde prijatelju, da ne kvarimo deci sreću, daj ruku.
PLJUS!