Onaj momenat djetinjstva kad te starija ekipa pusti da se igraš fudbala ili nekog drugog aktuelnog sporta sa njima, i to ne zato što je lopta tvoja, već što si zaista dorastao tome.
-Ae Miloše, dođi, treba nam jedan igrač!
-Ko, jel ja?
-jel ima još neki Miloš ovde?
-Nema...
-Pa šta čekaš, i ovako si bolji 5 puta od ovog debelog Dražena, džaba mu što je starij 5 godina od tebe.
-Evo idem ( neizmjerna količina sreće cirkuliše tvojim tijelom, al ono, ti si sad sa njima, praviš se ko da ti je svejedno)!!!
