Odvratno napadni ljudi i žene koji hoće da vam otmu novac — šatro za decu. Uglavnom napadaju iz sasede igrajući na kartu humanosti, ali ima i drugačijih slučajeva koji igraju na kartu bahatosti. Sve se svodi na takozvani munjeviti napad pri kome iznenade žrtvu koja ostane bespomoćna. Onaj koji prvi put naleti na njih uglavnom i da tih 100 ili više dinara za nekakvo parče kartona. Iskusne žrtve, koje su se već opekle (neke i više puta) zaobilaze ih u širokom luku.
Primer 1: Humani pristup
— Hoćete li kupiti čestitke za sirotu dečicu iz neke tamo ustanove.
— Ovaaaaj... pa dobro. Koliko to košta?
— 150 dinara.
— Uh. Dobro. Evo.Primer 2: Bahati pristup
(Prilaze dve devojke)
— Ćao, momci.
— A, čestitke...
— Pa, da. Nego slušajte. Da se ne foliramo mnogo — zabole nas za decu, nego mi hoćemo ovo što pre da uvaljamo. Znači vi zapravo nama pomažete.
(Zbunjena naivčina se hvata za novčanik)Primer 3: Iskusna žrtva
— Ehej, ćaaao.
— Izvini, žurim.
— Čekaj, čekaj. Aj kupi čestitku za...
— Ne mogu sad.
— A zašto ne možeš?
— Pa, ne mogu?
— A zašto?
— Tako što ne mogu.
— A zašto, zašto, zašto?
— Zato što nemam pare, pička ti materina!
— Dobro, izvini, možda neki drugi put...
Ne znam samo odakle ovoliki hejt... To su samo ljudi koji ne mogu da nadju normalniji posao.. Mladi ljudi, baš kao i ti, samo sa puno više muda.
Hejt je iz ličnog iskustva. Vidi primere. Neko igra na kartu humanosti, a pri tom ga samog zabole za navodnu decu kojoj daje te pare. I ova što je uprla "daj mi pare, daj mi pare, daj mi pare", a ja tog trenutka bez dinara u džepu.
Inspirisala me je definicija Nemoguca misija, gde se ovi likovi spominju.