Ortak koji se preterano gubi u priči. Kao što je skakanje sa teme na temu i hvatanje razbacanih Umbertovih misli, sastavni deo njegovih knjiga, tako je pritisak na logički deo mozga, koji pri tom moli za milost, sastavni deo konverzacije sa ovakvim ljudima. Dok vi budete pokušavali da skontate o čemu takav ortak priča, on će, vrlo verovatno, prejebati i Kulina Bana i stići još dalje.
-I tako ti ja brate, uplatim tiket i sednem da gledam tekme. Kontam, ubadam garant, otvorio neki vops, kad ono...
-Stani brate, fon... ...Aj' nastavi, kad ono... Šta?
-Ma brate, po 2-3 kašike dodataka stave u onom kiosku. Onom preko puta Meka. One velike, brate.
-Alo, Umberto! Kakav kiosk, gde se gubiš? Tiket, kladža...
-A, da... Kladža... Šta brate kladža?
-Ma duvaj ga!
E jebo mu ja mater, naš'o sam da ga čitam u sred ispitnog roka!
Dobar je, ali dok ga pohvatam posle celodnevnog učenja popizdim!
ja poceh 'ime ruze' prije godinu-dvije, pa se smorih nesto, ali svi ga hvale, moracu ga opet dovatit nedje.
Ime ruže me je meni super. Nećeš se pokajati ako pročitaš.
i Fukoovo klatno je dobro, ali je gomila stvari ostavljena na francuskom, latinskom i italijanskom, pa me tu iznervirao prevodilac
Браво! :)