Najveća radost u predvečerju života jednog starca. Koliko god mučan, težak, neizvestan i napaćen život da je imao; koliko god da je sve postalo muka duhu i telu, smisao svega se vrati u jednom nevinom osmehu malog deteta, njegovom radosnom pokretu, u igri i u glasu. I kada misliš da se život gasi, pogledaš njega bezbrižnog, i shvatiš da se život nastavlja, i da je deo tebe zauvek u njemu. I ostaneš spokojan, i sutra opet dobije smisao; jer sve one bitke, dobijene i izgubljene, vrede jednog malog, nejakog deteta; i svaka neizvesnost izgubi na težini, i poželiš da živiš - pa makar još samo jedan dan.
Najvažniji kriterijum je da će unučići predveče ići kući, sa tatom i mamom. Zbog toga su oni mnogo draži neg' mame ili tate kad su bili tih istih godina!