Duševni nemir u čoveku, nastao usled konstantnih duela između, nikad dovoljno precizno definisanih, dobra i zla. I savest, kao večiti sejač klice ove pojave.
- „Šta je Žile, čemu ta zabrinuta faca? Šta sad ne štima?“
- „Uh...U meni se odvija teška unutrašnja borba...“
- „Pa znaš kako...S obzirom da je i ona tebe prevarila, mislim da uopšte nije u redu s njene strane da te napuši i ne javlja se na telefon. Mada, ako si rekao da ćeš preći preko onog poljupca i da joj veruješ da se na tome zadržala, onda ne znam šta bih ti rekao....Da sam ja na tvom mestu, prvo bih....“
- „Batice...Pre 10 minuta sam se vratio sa treće slave danas...Bajadere, oblande i tufahije i nekako, al punjene paprike i pečenje ne mogu da svarim, pa da jebe Keba krabu. A za Milicu me, da se tako duhovito izrazim, bole kurac!“
Prvi plus je od mene, uz jednu malu zamerku...mislim da ti je prva rec "dusevni" nepotrebna, ne boli dusa kad se prejedes.