uranak

Дан, када људи похрле ка шљивицима и ливадама, све то ради дружења, испијања огромних количина алкохола, и спремања разних чудеса од меса. Сваки град или село, има популарно место окупљања где се сваког првог маја сјати гомила људи, и у ваздуху се осећа мирис ћумора, масних кобасица, а није искључено и окретање прасића, или јагњића. Они који кампују, на уранку први пут пробају и секс под ведрим небом. Пиво се тада не хлади у фрижидеру, већ у оближњем потоку, не греје се помоћу радијатора, већ уз логорску ватру. Сваки уранак, има своје хероје, који се одузму од јела и алкохола, па тако контузовани заспе у трави на само 3 метра од места где се предходно испишало петоро људи. Тада се не гледа да ли су ћевапи довољно печени, и да ли се пије Јелен или Хајникен, једина ствар која је важна је добра забава, крка и срка.