Uličar, ali ono kao usput. Wannabe klošar. Fin momak koji po svaku cenu pokušava sebe predstaviti kao ono što nije. Onaj koji svoje fino gradsko i građansko poreklo pokušava zameniti uličarskim stilom života. Uličar u puloveru, "Tommy Hilfiger" ružičastoj košulji i lakiranim "Bally" cipelama.
On je u krizi identiteta. Kao mali bio je ponos roditelja, starosedelaca "Kruga dvojke". U predškolskom periodu išao je na časove latinskog, a danas studira arhitekturu. Koristi najfinije ulje za kosu i pomaže starijoj komšinici da pređe ulicu. Svoju torbu uvek ukombinuje sa svakim outfitom. U srednjoj školi je prepoznavao različite pravce klasične muzike, a o ruskim klasicima je znao koliko i profesor. Roditelji se ponose njime.
No, on je izgubljen između poseta salonskim stanovima porodičnih prijatelja i deljenja buksne s random klošarom iz kraja... klošoram, čija je keva tehnološki višak propalog društvenog kombinata. Njegova ispeglana košulja vrednija je od svih izderanih jakni njegovih kvazi-drugara, koji zahvaljuju Gospodu za svaki preživljeni dan i karton zidarskog piva. Njegov rečnik poprima novu dimenziju: pristojne i lucidne sintagme zamenjuje slengom proširenog vulgariteta i umanjene bistrine. Na krem mokasine stavlja bedž s marihuanom i misli kako je našao sredinu u kojoj je jednak s drugima.
- 'De si, Antonije? Jesi nabavio koji mić dopa? Tako smo se dogovorili.
- Jesam, evo. I neka bude Enton, Antonije je malo treš.
- Enton, jebe se s Klarkom Kentom. Dobar si, jeb'o te.
- He, Kiza momak iz kraja, voli ga beogradska raja.
- A?
- Studentkinje ga vole , ne mogu da mu odole, he-he.
- Enton 'oće da bude u trendu, moramo da ga jebemo u pedu.
- Molim... ovaj, šta?
- Zajebavam se, Antonije, mojne šiziš. E, isprlj'o si gilje, idi kući da ih očistiš, a mog'o bi usput karton vopsa da nabaviš, čisto da se ne vraćaš praznih ruku.
Oseća se kvalitet pisanja. Odlična.
A primer je prejak, ova rima mu daje dušu!
+++