Ustajte mrtvi!

Rečenica kojom su nekada mangupi prepadali svoje društvo na povratku sa igranki iz drugih sela, a pri prolasku pored groblja.
Pošto se uvek u grupi nalazilo 20-ak ljudi, obično se trojica dogovore da im naprave ovu zvrčku. Neki su znali za jadac, a neki su i punili gaće od straha.

Laza: Miko, kako bilo sinoć na igranku u Donju Raču? Jebem mu majku, ja nisam mogo didem, oprasila mi se krmača.
Mika: Auuu, ne znaš šta si propustio. Ispao pičvajz samo taki.
L: Što? Da se niste pomlatili s ovi seljaci? Majke im ga nabijem, pa mi iz Malo Krčmare smo instalacija za njih bre!
M: Ma jok, da viš ovo. Krenemo ti mi, a ja se dogovorim s Jovana i sas Žiku da se nji dvojica vrnu ranije, da se umotaju u čaršafe i da legnu na groblje. Prolazimo mi tako pored groblja, ovi se vatu s ove seljančice, a ja se razderem: "Ustajte mrtvi!". Jova i Žika skoče sa groba i pitaju: "Je l' svi il samo nas dvojica?". E, moj Lazo, da si vido kaka je tarapana nastala. Ova ženskadija poče da vrišti, neke i u nesves popadaše, muškarci počeše da beže.
L: Pa što ne pobegoše kod onog što živi blizu?
M: Kod Rajka Njonje? Ma Rajko Njonja bijo najgori, kuća mu 100 metra od groblja, a on onako izgubljen zaboravio de živi, trčo mučenik do cerovačkog puta, ima 7 kilometara. Jedva ga jutros našli tamo, izbezumio se, upao u neko džbunje i zaspo.