Tokom devedesetih godina, u vreme poznate ekonomske krize i ratnih dešavanja, novac je bio praktično svakodnevno obezvređivan. Zbog toga su naši ljudi, poslovično snalažljivi, otkrili princip unovčavanja čekova na poček, kupovine deviza, pa pokrivanja čekova prodajom dela tih deviza radi ostvarivanja viška novca za svakodnevne potrebe. Retki među nama su proces usavršili do momenta u kojem nije bilo potrebno posredovati stranom valutom.
- Kon.. hik... konobar! Dođi `vamo!
- Izvolite...
- Dhrž` ovaj ček.
- U redu, i šta sad?
- Idi tah... tamo, u šah... u šank i utečni ga!
danas popiješ tri maksimalna čeka, a posle deset dana platiš banci dve marke... ej, svi smo bili alkosi...
Ta dobra stara vremena.....+