Bogatstvo našeg jezika ponekad prelazi sve prepreke nemogućeg, te kada neke uvrežene pojave u specifičnom nam vokabularu premetnemo iz prenesenog u bukvalno značenje, dolazimo do apsurdnih situacija koje se dodiruju sa komedijom.
Pre nego što će zaključati vrata od stana za sinom koji odlazi u grad, roditelj mu kroz hodnik dovikuje:
- Uzmi mi kutiju cigara, Drinu be...! Uostalom, znaš koje pušim!
- Pa, imaš li cigare?
- Nemam.
- Kako onda mogu da ti uzmem nešto što nemaš, čoveče!Možda zvuči kao vic, međutim, malo li smo puta nešto slično nekom poručili:
Uzmi mi kilo jagoda, uzmi mi Politiku, uzmi mi Sport, uzmi mi Život... i priključenija, od Dositeja Obradovića...
Naravno da je zbunjujuće smešno kad neko poručuje da mu uzmeš ono što zapravo treba da mu daš.
