Izraz koji je u poslednjih nekoliko decenija toliko izgubio prvobitno značenje, da ga u jednoj istoj kući dve različite osobe koriste u potpuno drugačijem kontekstu.
Prvi slučaj:
Stariji čovek, penzioner, 70+ godina dolazi kod komšije i nerazdvojnog pajtaša u penzionerskim danima.
A: Komšo, pomaže Bog!
B: Bog ti pomogao, komšija! Gde ćemo danas da dangubimo?
A: Ne znam, komšo, dogovorićemo se, samo polako, sedi prvo da popijemo po jednu!
B: I to što kažeš. Valja se!
Drugi slučaj:
Na spratu iznad, iste te kuće, sastaju se unuci simpatičnih dekica koji upravo cugaju rakijicu. Momci od oko 25 godina.
A: Gde, si matori, šta ima novo?
B: Evo, tebra, radim, kod tebe?
A: Ništa, došao da vidim imaš li danas šta za mene ili moram da čekam!?
B: Teško, danas, brate, ako ti nije frka, bani sutra, biće sigurno!
A: Ok, matori, cim mi je, ali nije frka, banuću sutra do tebe, pa da pokupim tu robu. Imaće sigurno?
B: Ma, nego šta, za tebe sigurno, nema da brineš, valja se. Samo da mi jave kad da pokupim.
