Arhaični lokalizam "vandrovati", zaostavština Nemaca iz Vojvodine, koji je u izvornom smislu značio "putovati radi trgovine", i danas se, mada ređe, može čuti kod starijih Bačvana, Banaćana i Sremaca. Vandrokaš (ili fandrokaš, u nekim krajevima) je skitnica, lutalica, neko koga ne drži mesto, koji, otišavši "u vandroke", ne najavljuje tačno vreme svog povratka.
- Dobar dan! Je l' Milosav možda tu?
- Nije, pile moje. Očo je on još pre po ure.
- Da ne znate možda gde je otišao? Hitno mi treba.
- A, vrag će ga znati di je! Ode on tako, samo da mu dupe vidi put. Odšeta, tobož da obiđe njivu, pa ga nema danima. Vrati se, a nos mu se sa sokaka vidi, rumen k'o ringlov.
- Pa, dobro. Recite mu samo da je Živan bio, zna on ko je. Zar nije rekao ni kada se vraća?
- Ta znaš ti Milosava, di on može bez tri dana orcanja! Vandrokaš ti je to veliki!
Zdravo dobra defka.