Poduhvat koji primenjuju roditelji, majke češće, i pri tome se upinju da zvuče ultrapedagoški i da svaki prekor koji upute detetu okite opravdanjem.
Svaka, ili svaka druga reč, para uši nedužne publike koja nehotice prisustvuje sceni koja je za mučna dete. Povremeno roditelj poistovećuje vaspitanje i pridikovanje sa dresurom.
Zavali se i po ćuška, počupa se kosa i sl. Ali se i to opravda („Ne znam šta ću više sa tobom, pa 100 puta sam ti ponovila, valjda ćeš ovako lakše da upamtiš...“) i umekša.
Koriste se birane reči, svaka druga je „molim te“ i uopšte, nehotočna publika može da zaključi nakon prve dve desetinke da „molim te“ se u toj kući nikad ne izgovara, da se retko komunicira smirenim tonom i da je dete naviklo na batine.
Kulturna majka :“Sergej, ne pipaj, to je prljavo puno je bakterija“
Sergej : „Mama, gde vode ova vrata?“
(Pljas po glavi, jer ih je već otvorio)
KM : „Kakva vrata, neee, zaaatvoriii!!!! Sergej, dušo, nemoj da ponavljam, rukice nemoj u usta“
S : „Kupi mi čokoladu“
KM : „Molim te, kaže se: molim te, kupi mi čokoladu. Kupiće ti mama, ali su ti sada ruke prljave....“
(Pljas po glavi, Sergej je preturio plastičnu stolicu)
KM : Nemoj tako agresivno, Sergej, nameštaj mora da se čuva. Baš takvu stolicu imamo u dvorištu...“
S : „Mama, ali ova ima sve četiri nogare!!! Vidi. “
KM (seče vene)
Kako nije, mene jeza podiđe.
Doduše, dešavalo se da moja deca bolje prođu zbog toga što se incident dešava na javnom mestu. Do kuće se oladim.
Ma nije to ništa.Mene je pokojni Gvozden tukao čekićem, pa šta mi fali.