Euforija koja počinje nedeljama pred utakmicu, stadion uvek solidno popunjen, navijanje fantastično, koreografije takođe. Utakmica koja budi nadu da u Srbiji može da se igra dobar fudbal, bar ta dva sata. Budi nadu da i u Srbiji može da se odigra otvorena utakmica, bez kalkulacija. Budi nadu da naš tim može da zablista, da da tri-četiri komada protivniku. Realnost je malčice drugačija. Obično se trener ekipe koja ima više bodova opredeli za bunker, trčkara se do 70. minuta, a onda više nema ni trčkaranja, čeka se kraj utakmice, pa da svi zajedno odu da gledaju pravi derbi Real - Barselona. Jedino su navijači ti koji u Srbiji opravdavaju naziv Večiti derbi. Iako smo razočarani bezbroj puta i dalje gajimo nadu u dobar fudbal kakav se u našoj zemlji nije igrao već 15-20 godina.
