Živa sila u svojoj ravni. Uverljivo najbolji, on ne ostavlja sumnje da ga je neko možda mogao nadmašiti. Za velemajstora ne postoji možda - on je jedna vrsta neminovnosti. Majstor se možda postaje mukotrpnim radom,ali velemajstor se, kažu, rađa. Onaj koji sve ima u malom prstu leve ruke. Onaj koji bez napora vidi brže, dalje i dublje od najboljih. Suvi talenat koji se veličanstvo i sa ponosom nosi i nadmašuje podjednako i one koji ga poštuju i one koji pokušavaju da ga ospore. Posle nekog vremena ovih drugih više nema jer je i njima jasno da su se zamerili sili prirode. Neprikosnoveni ovozemaljski bog, koji olako krši stene o koje se drugi slamaju. Pravi velemejastor dolazi u paketu - i maniri i znanje. Nezaustavljiv je i poštovan među svima, čak i među svojim takmacima. Ili onima koji sebe tako vide jer pravi velemajstor nema takmace- on je rođeni pobednik. Više je ostvario za par nedelja nego što su drugi ostavarili godinama.
Kada na fudbalskom treningu samo neiskusni i tek pristigli igrači u tim još pokušavaju da ti uzmu loptu (Zidan), kada bez izučavanja otvaranja i teorije pobediš svetskog prvaka sa nulom i osam godina bez izgbuljene šahovske partije suvereneo vladaš tablom(Kapablanka), kada se čitava arena gubi pokušavajući da isprati tvoju jednostavnu fintu da bi bila nagrađena magičnim zakucavanjem (Džordan), kada zapišeš čitavo muzičko izvođenje bez greške nakon samo jednog slušanja kao dete (Mocart), kad šutiraš dok drugi ne smeju da dišu (Sale), kada bez škole postaneš glumačka legenda (Pavle Vujisić), kada ti publika svake nedelje dolazi da na istu predstavu jer je svaki put sve bolja (Zoran Radmilović), kada jednim govorom preokreneš istoriju (Tulije) i kada u vlastitoj superiornosti nemoguće postane tek još jedan maleni izazov, postao si velemajstor.
,,Izađeš na teren kad je najteže. I pobediš."
Овај неки дупли. лоло