Neprijatnost za svakog čoveka, i jasan pokazatelj šta mislimo jedni o drugima - nepoverljivost, mislimo da su svi pre nas wc šolju popišali, da su na nju sedali i neki ljudi sa ko zna kakvim bolestima i infekcijama, i da se na njoj ko zna šta sve dogadjalo..
Kako god, s vremena na vreme se zadesimo na javnom mestu, a potreba za odlaskom na šolju postane neizdržljiva, i ne preostaje ništa drugo nego da se olakšaš u wc-u mesta gde se trenutno nalaziš - restoran, bioskop, kafić..
Tada krene preduzimanje različitih mera predostrožnosti, brisanje daske papirom, stavljanje gomile papira na nju, i sedanje najmanjom potrebnom površinom guzice na nju.
Medjutim, dogodi se da papira nema..Ako kod sebe nemate ni maramice, onda ste već u problemu, jer ne možete da obrišete ni dasku ni sebe, a ono što ste pojeli i svarili postaje sve nestrpljivije. Rešenje je odlazak u drugi wc ili na drugo javno mesto koje ga poseduje.
Ako vas potera u klubu ili diskoteci, papira neće biti gotovo sigurno. Muški wc je još od pola dva muka i za sanitarnu inspekciju i za spremačice, jer pijana stoka ga je celog popišala, ispovraćala a ponekad i posrala. Ovde sedaš baš ako je nužda krajnja i ako ne možeš da stigneš do kuće, a za papir se snalaziš kako znaš i umeš. U ženskom vlada drugačija taktika, pošto devojke podignu dasku i čučnu na školjku.
Što se pak festivalskih dogadjaja tiče, jedino rešenje je da intimne radnje obaviš kod kuće. Ko je ušao u toi toi na egzitu, zna o čemu govorim - prvo, red se čeka i po deset minuta, presedne ti život čim udješ, udahneš vazduh na vratima kako unutra ne bi udisao silna toksična isparenja, i trpiš magarca koji lupa na vrata da požuriš, ili pokušava da udje jer misli da nije zauzeto. Ako ovde budeš morao da kenjaš - DO KURCA!
Melki, ne mora ništa spektakularno. Prvi put sam shvatila da ne treba da zaustavljam disanje u toitoi-u u Bugarskoj (pre6-7 godina).
Nužno stradanje = korišćenje naših javnih WC-a. Tek sa odlaskom u inostranszvo shvatimo da i toitoi varijanta nije ponižavajuća.