On nije tvoj najbolji prijatelj. Ali definitivno nije ni onaj de si, 'de si prijatelj kojeg vidiš samo kada pikaš fuce, pa se sretnete na terenu i posle krljate o martinele kao buzdovani. On se sa tobom ne vidja često. Mnogo ste puta bili u kontaktu i, ne znaš ni sam kako možda ili se više ni ne sećaš, ali razvili ste neverovatan nivo poštovanja jedan ka drugom. Mnogo puta, ali nikada vam nije palo na pamet da to pretvorite u najbolje prijateljstvo. Zašto? Ne znaš ni sam.. Imate i vrlo slične poglede na svet, zanimanja, neličeći ličite u psihološkom pogledu. On je bio taj koji ti je pomogao da izneseš krdo nameštajai iz sobe kad si krečio kuću. I ti si njemu bio da utovarate 20 tona kukuruza. Bez reči i pffff deonica. Negde duboko u sebi možda i kriješ misao da je on čak i bolji prijatelj od tvojih zvaničnih najboljih prijatelja, mada, teško je reći..
Stvari koje za svoje ''standardne drage ljude'' možda i ne bi uradio iz cuga, za njega bi. Iz prostog razloga jer se ne vidjate dovoljno da bi ste dosadili jedan drugom, i iz razloga jer se ne vidjate dovoljno da bi naneli štetu jedan drugom, što je standardna ljudska osobina koja se javi nakon nekog dužeg perioda. Svaki novi susret samo podiže nivo poštovanja, negativni potezi se nekako isključe za to vreme, i život na kratko bude onakav kakav bi zapravo trebao da bude. Zanimljiv, a lagan, u svakoj svojoj sferi, bez pičvajza i komplikacija.
Si ti.
Šta znam. Prevagnuo je minus. Najviše zbog drugog pasusa. Ne slažem se sa time da pravi prijatelji mogu da dosade jedno drugom, a naročito da nanose štetu jedan drugome zobg dugog poznanstva. Pre se dešava da kada nekog ne poznaješ toliko mnogo kasnije uvidiš da on u stvari i nije tako savršen drug kao što si mislio da jeste. Ako prijateljstvo stvanro opstane toliko dugo, onda jeste pravo i sa vremenom će samo da se produbljuje. Ova druga vrtsa prijateljsta o kom si pisao meni izgleda površno i samo po nekoj potrebi. Ne znam, to je moje mišljenje.
Promašio si poentu te rečenice kritično, druže.
Ako imaš nekog ovakvog u životu, trebalo bi jasno da ti bude šta sam time hteo da kažem, ako ne, onda jebiga, biće vremena.
Da, imam par takvih ljudi u okruženju. Jeste ono što kažeš, ne viđaš se sa njima toliko često, uvek možeš da računaš na njih i oni na tebe, uvek ste "cool". Ali to je otrprilike to. Nekako, ne mogu sa njima da budem prisna kao sa osobom sa kojom se viđam mnogo češće. Jesu veliki prijatelji baš zato što i nemaš priliku (ili ne želiš da je stvoriš) da upoznaš i njihovu "lošu" koju svako ima. Ali lepota je u nesavršenstvu :)
P.S. Ja promenila nick baš zato da ljudi ne bi više mislili da sam muško, a ono opet isto :)
Izvinjavam se za promašaj roda, ali ja lično i drugarice zovem druže po difoltu već. :)
Što se prisnosti tiče, slažem se potpuno. Samo, zato i ostaje veliki prjatelj, ne postaje najbolji, koji će ti istaknuti i svoje mane. :)
izuzetno objasnjeno!! +