Proizvod konstantnog zvocanja i upornog govorenja ''ne možeš ti to'', ''ne dozvoljavam'' i tako dalje. Što od strane roditelja, što od strane prijatelja, što, na kraju od strane same osobe, koja, usled neprestanog čukanja u glavu, prestane da veruje u sebe i transformiše se u nešto za šta verovatno nije bila predodređena. Ko zna, možda je osoba mogla biti savršen kuvar, ali su uporni pritisci okoline njen genetički kod izmenili u osrednjeg advokata, gospodina, sa solidnom platom i emancipovanom ženom. Moćna stvar, te reči.
-E, ja ću stvarno sada na dijetu! Ali stvarno!
-Ma, nećeš ti ništa, već trideset godina govoriš istu stvar, ako nisi do tad, nećeš ni sad.
-Zašto me nikad ne ohrabriš, bar malo vere da imaš u mene, a?
-Zato što te previše dobro poznajem, pod jedan, a ono bitnije, zato što sav višak pojedeš, pa ja ne padam u iskušenje.
Znam ja to. :) ♥
Nisam ovo zbog sebe pisala, nego me je ispirisala Šekoslavova urnebes fotka. :)
Moжеш ти то, Смо! Само напред, верујем у тебе :) ♥