(Ne baš tako) tajno oružje sit-koma. Otvoreno vređanje inteligencije gledalaca. Autori smatraju da je publika toliko glupa da mora da im se nacrta kada je nešto smešno, da ne bi morali previše da naprežu mozgove dok sede ispred TV-a u kasnim popodnevnim satima, crknuti od posla. Ili možda računaju na "kud svi Turci tu i mali Mujo" mentalitet gledalačkih masa, pa kad čuju druge kako se smeju, moraju i oni da se smeju.
Đavolja rabota.
Will: -Danas sam imao "sastanak na slepo".
(Veštački smeh: HAHAHAHAHAHAHAHAHA)
Grace: -Pa kako je bilo?
Will: -Ne znam, bili smo u mraku.
(Veštački smeh: HAHAHAHAHAHAHAHAHA)
Grace: -A, pa to je znači bio baš pravi sastanak na slepo! Da nije bio Ray Charles?
(Veštački smeh: HAHAHAHAHAHAHAHAHA, plus aplauz).Gledam televizor, gledam prozor, opet televizor, opet prozor...
Ne samo da vređaju intelekt gledalaca tako, već time na duže staze u nekoj meri utiču i na ponašanje proseka mase. Degenerativno naravno...Top Gear recimo, kada gledaš needitovane i izbačene segmente (outtakes), u studiju za celu emisiju publika samo nekoliko puta prsne u smeh,a ne...
I, da...U definicije se pominju prozori i tv, setilo me ovoga:
http://www.youtube.com/watch?v=a1CGAh49Cj8
"I ekran je prozor, kroz koji isto možeš ispasti, pa i najebati".
Majstor Piter Grinavej, sa početka karijere, tad već jebitačan.
:))))) Neću da se igram, ukrao si mi ideju!