Vezara

Krparoš.

Osoba koja jedva sastavlja kraj s krajem, uz to pozicionirana tako da se uvek nalazi na liniji između dve vatre.
Inače, sam pojam predstavlja tipičan fudbalski žargon koji podrazumeva lika koji ima zadatak da poveže odbranu i napad u jedinstvenu celinu, a pored toga i da:
• ima dobar tajming za pojavljivanje u prostor
• markira protivničkog organizatora igre
• ima tehničko-taktičke karakteristike kao što su kontrola i iznošenje lopte, dobar udarac, pas i dribling.
Napomena: Sve ovo ne važi za srpski fudbal, odnosno, za vezaru u našoj ligi. Razlog: Ovo mesto ne postoji u bilo kojoj formaciji.

-Deda, 'el stigla penzija?
-Šta kažeš, sine? Ne čuje deda.
-Rekoh, penzija. Kad će?
-Nemam pojma. Čekam je k'o ozeblo sunce, ali nekako sastavljam kraj s krajem.
-Opa, deda, koja si ti vezara?
-Šta? Stigla neka para.
-Vezara, jebem te gluva.
----------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------
-Gde si, kume, Bog te zaboravio?
-Evo, rekoh da svratim malo do tebe. Šta ima novo?
-Ma ništa. Sprdam se po kući, vatam zjale.
-Kakav si džigljav, 'el se baviš nekim sportom?
-Igram za selo. Beton liga. Srećan si ako ti noge ne polome.
-Na kojoj poziciji igraš?
-Centralni vezni.
-Ne seri da si vezara?! Otkad to postoji u formaciji Glibetovca?
-Ne postoji. Ove sivonje iz odbrane duraju samo što dalje od gola, dve lopte ne pipnem za celu utakmicu. Jedino kad protivnički golman ispucava. Ne daj Bože da je vratim nazad u odbranu, publika mi psuje sve do šestog kolena.
-Batali to, moja vezaro. Bolje sa tetka Smiljom vezi neko milje, veća korist.