Geografska lokacija između Zavidovića, Banovića i Olova u zemlji jednoroga i kompulsivnog jugoslovenstva (čitaj Be'j-Ha), koja je sasvim slučajno poslužila kao termin za odjebavanje napornog smarača. Svoju popularnost stekla je zahvaljujući etimološkoj evoluciji reči voz, preko vožnja/šetnja, pa da bi se na kraju zaustavila sa Vozućom. Prateća mimika koja ide uz korištenje ovog termina obično se sastoji u širenju ruku polusavijenih u laktovima i bečenju face koja poručuje, ne tako suptilno, "šta još čekaš". Opciono je još i mahnuti rukom u pravcu i smeru odjebavanja.
Železnička stanica u Bordou, Francuska
- Eksuze mua, mesje, kelke'un a vole mon portafaj...
- Ne pričam francuski.
- Ekskujz mi sr, bat sambodi stol maj volet. Aj nid a kapl of juros to baj maj tiket houm...
- Ama, ne pričam stranjski, ostavi me se čoveče.
- Ken ju sper a fju juros, aj nid tu baj a tiket to Banjaluka...
- Alo, mamu ti drogošku jebem, nemo' da potežem handžar! Ajmo, vozuća! Usrani hipiji vazda isti, gde god da odeš.
U Čačku, recimo, bi rekli "Vrpolje" u tu svrhu. Biće da su to smislili vozači busa na nekoj relaciji koja se završavala u Vrpolju, pa su sa: "zadnja stanica Vrpolje - svi napolje" terali putnike napolje.
Otkud ti takva ideja. Kod mene je to sve po peesu, što se ocjenjivanja tiče. A ne prođe ni jedna da je neocijenjena
Hahaha, jebena karta do Banjaluke:D +