Jedan od najvećih mitova i zabluda predstavlja mišljenje da detinjstvo brzo prolazi. Prava istina je da vreme u dečjem svetu teče mnogo sporije i da je ekstremno relativnije nego u svetu odraslih. I ne samo to, nego su te vremenske dilatacije (usporenja) vrlo promenljive zavisno od situacije.
Odprilike to ide ovako:
- U učionici vreme teče 5 puta sporije.
- Čekanje da te profesor prozove i odgovaraš za ocenu 10 puta sporije.
- Na svakom putovanju dužem od 50 km 15 puta sporije.
- Na svakom putovanju dužem od 50 km kroz Vojvodinu ili Mađarsku 68 puta sporije.
- Kad ti se na času piški ili kaki i do 730 puta sporije.
- Nedelju dana pre rođendana ili nove godine praktično nemerljivo sporije. (U pitanju su dekade mereno standardima odraslih).
- Na stomatološkoj stolici vreme praktično stoji. Tada možete doživeti onih singularitetskih t=0.
Ima i izuzetaka.
U potpuno haotičnim i nepravilnim vremenskim ciklusima koji mogu da traju praktično vekovima, nepredvidivo se pojavljuju blage akceleracije u protoku vremena i to isključivo za vreme školskog raspusta.
kad je prof. srpskog na mojoj strani u dnevniku i pita lektiru, e onda mi vreme stvarno stoji. i čuka zamalo da stane:)
za zubara, pre bih se našla u crnoj rupi nego kod njega dok mi burgija do mozga. jbg, isto singularitet... pomišljala sam i da vreme može da ide negativno... :)
odlična defka + + +
Ha ha ha, gde nađe ovih 68!?!?!? :)