Tri osnovne vrste autoritativnih roditelja su: dobronamerni, balansero i robovlasnik. Moguće su njihove varijable i kombinacije.
1. Dobronamerni
Čvrst je, očekuje od svog deteta visoke rezultate i suptilno ga usmerava prema profesiji za koju misli da će moći da pristojno živi od nje. Neretko se događa da se ova vrsta roditelja isključuje iz života deteta kada oseti da je ono stalo na svoj put. No, i tada, očekuje makar nominalnu zahvalnost od njega. Najveći problem je što u svemu gledaju praktične i realne probleme, pa neretko zanemaruju talente svoje dece. Što se tiče izbora životnog saputnika, neće dati svoj blagoslov dok ne ispipaju i ispitaju užu i širu familiju potencijalnog zeta/snahe, ali sve u interesu svoje dece."Znaš kako, sine, lepo je što pobeđuješ ti na tim takmičenjima iz istorije, ali nešto nisam siguran da ćeš lepo živeti kao istoričar. Najbolje da te ja dam posle gimnazije kod gazda Mite pekara, da izučiš pekarski zanat, uvek će ljudi morati da jedu hleba..."
2. Balansero-roditelj
Ovakvi roditelji večito balansiraju između svojih i interesa svoje dece. Gledaju da im se deca bave onim što vole, ali ako to po mogućstvu može da znači i njima. Decu teraju da postižu dobre rezultate u školi, ali ne samo da bi im deca bila uspešna, već da mogu da se hvale komšijama, kumovima, rodbini, prijateljima,... Što se tiče izbora bračnog partnera, najbitnije je da vide kako će se slagati sa tazbinom. Ako uvide da tu nešto škripi, ulažu veto. U suprotnom, može dete da se venčava kakvom god hoće nakazom ili praznoglavom osobom."Znaš kako, `ćero, ako već hoćeš prirodne nauke, šta misliš o medEcini?" (Misli: "Taman! Kad nas dvoje omatorimo, eto nama besplatne nege!")
3. Robovlasnik
Upravlja svim aspektima života svog deteta. Uglavnom izumrla vrsta, barem u gradskim sredinama, a po vukojebinama se može još uvek zateći. Život porodice organizuje po običajnom pravu. Dete ostaje privrženo porodici i uglavnom se ne školuje (iako su uglavnom i sami neobrazovani, ovakvi roditelji osećaju da školovanje donosi emancipaciju, a time i moguć odlazak dece). Bračnog partnera, naravno, biraju sasvim sami i to uglavnom pre detetove dvadesete. Iskreno rečeno, ovi roditelji nisu izrodili decu iz ljubavi, već su se parili da bi imali svog ličnog roba."Kakva tvoja gimnazija, ubio te Bog, da Bog dođe! A paradajz, ko će da bere? A paprike, ko će da bere!? Umij se, grabulje u ruke i na pos`o!"
