Vrzino kolo je kolo bez kraja i početka. Ovo je ujedno i jedino kolo na svetu koje može da igra samo jedna osoba. Takva osoba ima svoje malo Vrzino kolo, a u društvu sa sebi sličnima ta osoba čini veće Vrzino kolo. Takvo društvo traži sebi slična društva i oni sačinjavaju još veće Vrzino kolo i tako dalje.
U Vrzinom kolu se sve okreće u krug. U njemu nema kolovođe, ni keca.
Ovo kolo nema svoju muziku ni svoju koreografiju već ga svako igra po sopstvenom ritmu i svojim mogućnostima. Zbog toga često dolazi do sudaranja igrača, a ni saplitanja nisu retka.
Istorija nije utvrdila ko je bio taj Vrza, ali postoje indicije da je to bio jedan do zla boga zaguljen čovek kome je sve u životu bilo dosadno.
Zemlja Srbija, neki sasvim običan dan.
Jutro. Otvaram oči i primećujem iste poznate zidove. Isti sat me budi za posao. Na istom šporetu kuvam istu kafu i oblačim se za isti posao. Na poslu su sve isti ljudi koji pričaju skoro identične priče. Istim ritmom prolaze minuti dok automatski obavljam date mi zadatke, koji su uzgred budi rečeno, uvek isti. U isto vreme završavam posao, odlazim kući i tamo završavam iste obaveze. Izlazim po navici do lokalnog kafića gde me čekaju gosti koji su još malo pa inventar u tom kafiću. I opet iste priče. U isto vreme odlazim kući, ležem u isti krevet i zaspivam sa saznanjem da sam isti onaj čovek koji je tog jutra ustao iz tog kreveta.Jutro. Otvaram oči ...
(Primer nije istinit, ali je realno moguć).
