Vući nekoga za jezik

НЕКАД:

- Номојте ме, молим Вас, више вући за језик!
- Признај да си вештац!
- Ма какав вештац... ја само носим ту тетки неке... Аааааа!!! Немојте....
- Је л' ниси вештац?! Вуците га још за језик!!!
- Добро, добро!!! Доста је! Признајем... Јесам!
- Шта јеси?!
- Вештац! Ја сам вештац!
- Знали смо! Ишчупајте му сада тај језик, после ћемо да га растежемо на оној справи тамо док му не ишчупамо руке и ноге, а онда ћемо да га самељемо у ономе тамо што ће за око 400 година личити на блендер!
- Ах... али, вукли сте ме за језик!

ДАНАС:

- Маро, је л' да је онај мој баш сладак дечко?
- Па...
- А је л' да је.. много је леп, је л' да? А?
- Па не бих...
- А реци ми, молим те!
- Па немој ме сад баш вући за језик....
- А? Ма признај да је леп!
- Ружан је к'о лопов, Маро. Поред тога је и крезав. Мислим, 'ајде што је ћелав, ал' што му тек смрди из уста...
- Добро, добро... Ко ме вукао...