Život u velikom gradu nije lak. Komplikovano normirana hiperaktivna košnica. Ali, što matica zna da ga zakomplikuje, to je strašno, umjesto da pusti pčele da same sebi uređuju život kako znaju i umiju. Napred, nazad, gore, dolje, obrni, okreni, baza se pita!
Nazivi ulica. Pusti ih godinu dana bez naziva, narod će već odrediti najlogičnije. Vlast bi ionako i trebala biti samo produžena ruka narodne volje.
- Moramo do Instituta danas. Znaš li gdje je?
- Pojma nemam, nisam nikada bio. Ti ne znaš?
- Ako znam, zna me jad. 'Ajd viđi na taj tvoj internet, proguglaj, što bi vi mladi rekli?
- Evo adresa, Kopenhagenska 23/B. Đe li je to?
- Pojma nemam, valjda će taksista znati.**************
- Dokle?
- Do Instituta. Kopenhagenska 23/B.
- A đe ti je to?
- Pojma nemam, mislio sam da vi taksisti znate sve ulice.
- Ma znam moj kurac, otkada su promijenili pola naziva ošašaviše me. Alo, centrala, đe je Kopenhagenska 23/B?
- To ti je nova ulica, ranije je bila Madagaskarska 71/F.
- Sve si mi reka'. Đe je to, more, po narodski?
- Na pogrebno, more.
- Tako reci, hvala!
Što gotivim dijaloge u tvojim primerima. Naravno i čitava defka je super.
+