Kada u nekom apsolutno lošem trenutku smisliš do jaja defku i znaš da ćeš je zaboraviti, a ipak je ne zapišeš u nadi da ćeš je se nekako, nekom nepostojećom silom setiti.
Mislim u sebu: 'Au jeb'o te, ovo bi bila do jaja defka na Vuki, e. Ma opušteno, setiću se ja kad dođem gajbi da napišem...Ili bolje sad da je zapišem u fon, a? Ma jok bre, setiću se sto posto!'
I naravno, nikad se ne setim.
Ајде гони се у курац, не стај ми на муку, десило ми се милион пута, чак и ноћас... Био ја са цуром, млатимо нешто, немам појма и сјетим се дефке, и мука ми бјеше да узмем телефон, рекох СЈЕТИЋУ СЕ, и сад покушавам, али курац... Нема шансе.. +
Брате, мени се ово исто десило милион пута, зато сам и почео да записујем у фон, нема горег осећаја кад после не мож се сетиш добре форе.
upravo to...+