Recenica koja se u Srbiji pominje svakog dana kroz istoriju.
Zadnje vreme doslo, kad moram da svercujem cigare, nemam semu za benzin.
Zadnje vreme doslo, da onaj smesni vozi BMW a ja Stojadina.
Zadnje vreme doslo, kad moram i ja da ustajem u 6 za pos'o.
Zadnje vreme doslo, kad ja kupujem patike jednom u godinu dana.
Zadnje vreme doslo, mora da se stedi.
Фора и јесте у томе што сви кажу ЗАДЊЕ, а не последње. Зна и аутор шта је правилно, али већина народа не зна. Зато је и у народу одомаћена узречица: ЗАДЊЕ време дошло, а не: ПОСЛЕДЊЕ време дошло.
poslednje matori... poslednje... ne moze se reci da je nesto zadnje, ako to ne moze biti i prednje (prednje vreme, nikako...)